Prvi koraci

Bilo je to jako uzbudljivo!

Naš prvorođeni sin je stajao blizu stolice, držeći se čvrsto o nju. Na njegovom licu se očitavao pustolovan izraz. Videlo se da hoće da je pusti i počne da hoda! Sam! A mi smo ga u tome
nežno ohrabrivali.

‘’Hajde’’ rekli smo, smeškajući se, pokušavajući da ga ohrabrimo i pokažemo mu da je ispravno to što radi. Ali u isto vreme smo znali da on može da padne, da naiđe na neku prepreku ili da se spotakne na tepih ili nešto slično, što bi ga zaustavilo u njegovom napredovanju.
To je bio tako uzbudljiv momenat, ali i zabrinjavajući! Naš prvorođeni sin je pravio svoje prve korake – sam!

On je posedovao urođen prirodni zakon o rastu, usađen u njegovom mozgu koji mu nije dozvoljavao da se zadovolji samo sa ležanjem na ćebetu mlatarajući nožicama u vazduhu. Niti je bio srećan da samo stoji pored stolice za koju se čvrsto držao. Imao je u sebi nešto urođeno, što ga je podstrekivalo da napravi korak, iako je to bilo za njega novo iskustvo. To je bila avantura u kojoj se on razvijao. Naravno on nije znao redosled događaja, ili predpisan redosled aktivnosti. Tu je samo postojala ta urođena težnja koja mu je govorila: ‘’Probaj, hodaj, ti to možeš. Uradi to sada!’’

Bili su to začeće, rast i razvoj koji su ga programirali za ovaj čas. Uz odgovarajuću pomoć nekoliko faktora koji su ga okruživali, on je prirodno stigao iz tačke ‘A’ do tačke ’B’ i onda bi težio ka tačci ’C’. Mi, roditelji smo se trebali pobrinuti za pravilnu ishranu, okolinu, priliku i podstrek koji bi mu omogućili da postane samostalan početnik, kao što smo i sami želeli.
Prvi koraci su tako uzbudljivi. To je jako važan momenat za nas roditelje! O! Moj sin hoda!
Pozovi baku, kaži komšijama, viči sa krova, ‘’Moj sin je napravio svoj prvi korak!’’
Za nas roditelje, njegovi su prvi koraci značili veliku avanturu u mnogim oblastima. Radost zbog hodanja, trčanja, skakanja, a sve je to zaviselo na onom prvom bojažljivom koraku vere i hrabrosti!

I kako je vreme prolazilo, a realnost postala očigledna, uopšte nije bilo teško uvideti tu paralelu između fizičkog i duhovnog. O tome delimično govori ova knjižica. Mnogi ljudi imaju želju, urođenu duhovnu žeđ da upoznaju Boga, ali imaju nedostatak direkcija i pravilnu okolinu koja bi ih dovela do otkrivanja Boga i vere u Njega. To je urođena, Bogom usađena ‘’želim-da-znam’’ glad koja motiviše osobu da traži nešto što će zadovoljiti tu potrebu. Veoma često to ljudi, ne znajući, traže u pogrešnom društvu, misleći da je odgovor u halucinogenim drogama, okultizmu, ili na nekom čudnom i mračnom izvoru. Neki čak misle da će neka dublja nauka, viša edukacija ili mentalna sloboda zadovoljiti tu žeđ za stvarnim poznanjem Boga.

Ali nije tako! Zadovoljenje naše duhovne žeđi nećemo naći u složenim religioznim aktivnostima. Ne. Odgovor se nalazi u jednostavnoj veri i poslušnosti pozivu Božjem. To naše urođeno ”Ja” želi znati Boga. U nama postoji žeđ i glad za Gospodom. Isus Hrist nam je rekao da ako budemo otvorili svoj apetit prema Njemu onda ćemo ga i naći! (Matej 5:6) Kao što naučimo da hodamo kao deca, korak po korak, tako je to i kada se ispružimo ka Njemu u veri. Počećemo, korak po korak, da izgrađujemo tu vezu sa Njim. Bog se želi približiti k nama. (2.Kor. 6:16-18). Kroz nanovo rođenje, mi možemo postati sinovi i kćeri Božje! Mi, koji smo bili daleko od Boga, odvojeni od Njega zbog greha, u neveri i u neposlušnosti, možemo sada napraviti taj prvi korak prema Bogu! On će nas primiti! (Jovan 1:12)

Nedavno su našu crkvu posetili jedan gospodin i gospođa. Oni se nisu hteli moliti, već su samo hteli da sede u crkvi i da dozvole prisutnosti Božjoj da im da odgovore na njihova pitanja o kojima su oni razmišljali. Posle nekog vremena naš pastor je otišao do njih i pitao ih, da li im treba neka pomoć. Gospođa je odgovorila: ‘’Mi smo tek predali svoje živote Gospodu i počeli smo da čitamo Bibliju. Počeli smo od Otkrivenja Jovanovog. Šta to sve znači? Mi to jednostavno ne razumemo!’’ Nije nam trebalo puno vremena da shvatimo, da bi oni hteli da poskakuju u Božjim stvarima. U stvarnosti, trebali su prvo naučiti da hodaju.

Prvih nekoliko dana našeg školovanja, jako je bilo važno upoznavanje sa abecedom, a osnovni brojevi su bili pravi izazov za sve nas. Kasnije smo saznali da je čitanje bilo zasnovano na tim slovima, i, ako ih ne bismo naučili, čitanje bi za nas u budućnosti bilo nemoguće.

Sada, kad sam vas upoznao sa osnovnom idejom ove knjige, hajdemo u sledeću glavu i korak po korak nastavimo u našem studiranju.